Slušnim implantatima protiv depresije

Gubitak sluha može da ostavi trajni efekat na kvalitet života i može dovesti i do depresije. Adekvatni slušni aparati ili slušni implantati mogu pomoći da se ovo spreči. Novija studija iz Velike Britanije ukazala je čak i na neke do skoro nepoznate ekonomske korelacije.

Kvalitet života je multidimensionalni koncept i uključuje fizičko, materijalno, emocionalno i socijalno blagostanje. Slušni problemi mogu uticati na socijalnu i emocionalnu sferu zbog problema sa komunikacijom. Prema jednoj studiji iz Italije iz 2012, starije osobe sa slušnim problemima su generalno nezadovoljnije svojim životima. Uticaj gubitka sluha na razmenu informacija može uticati i na prihode i finansijski aspekat kvaliteta života. Na primer, jedna studija iz 2010. je pokazala da povraćaj sluha ima pozitivan uticaj na prihode u puno ispitanih slučajeva.

Nova saznanja iz studije ELSA (English Longitudinal Study of Ageing) na to dodaju i nove činjenice. Analiza velikog uzorka pokazuje da ekonomska situacija pogođenih gubitkom sluha ima i značajan uticaj na to koliko će slušni problemi ostaviti posledica na psihu.

Sve studije kvaliteta života koje istražuju efekat slušnih aparata na kvalitet života pokazale su da se tokom prve godine nakon prvog podešavanja kvalitet života značajno popravio.

Slušni problemi, manjak novca i depresija

Depresija je psihičko stanje, koje se manifestuje kroz konstantno loše raspoloženje, letargiju, nedostatak energije i beznađe. Depresija se može povezati sa jednim okidačem, ali se isto tako može razviti kroz interakciju različitih neurobioloških i psihosocijalnih faktora. Oni uključuju traume, promenu statusa hormona, i usamljenost. Mogući okidači mogu takođe biti i lični gubitak, akutna anksioznost, ekonomske brige itd.

Dugo je poznato da gubitak sluha može biti jedan od faktora u razvoju depresije. U jednoj studiji iz 2003. ukazano je da nelečeni gubitak sluha pogoršava kvalitet života zbog izolacije, smanjenih društvenih kontakata i razvoja simptoma depresije. Druga studija tima Univerziteta Wisconsin-Madison upozorila je na gubitak sluha kao neizbežan neželjeni efekat starenja: „ozbiljnost gubitka sluha je povezana sa nivoom smanjenja kvaliteta života.“

Naučnici sa Univerziteta Mančester istraživali su vezu između poremećaja sluha, depresije i ekonomskog statusa. Dok je izgledalo da gubitak sluha doprinosi razvoju depresije samo u maloj količini kod bogatijih ljudi, oni sa slušnim problemima i niskim primanjima bili su u dvaput većem riziku da razviju depresiju nego ljudi sa normalnim sluhom. Autori studije preporučili su slušni test kao sredstvo za ranu identifikaciju i intervenciju, iz razloga što slušna pomagala mogu pomoći da se razvoj depresije spreči.

Kvalitet života i godine

U poslednjim decenijama, pokrenuto je nekoliko velikih studija na temu poslednje faze života. Podaci su sakupljani u različitim oblastima života kako bi se istražili različiti aspekti starenja.

Od 2002, ELSA je u Engleskoj ispitivala više od 18 000 starijih od 50 godina, na svake dve godine. Teme su bile njihovo fizičko i mentalno zdravlje, generalno blagostanje, ekonomska situacija i njihov stav prema starenju. Podaci su analizirani od strane različitih naučnih grupa na različite načine. Analizom takvo velikog uzorka podataka, moguće je otkriti i neke još neverovatnije korelacije.

Pročitaj više na ovu temu: English Longitudinal Study of Aging, ELSA https://www.elsa-project.ac.uk.