HEARO – pionirski zahvat na CI operaciji

Zelenom bojom se u operativnom prostoru označava sve što je čisto. Sve što je sterilno i tako mora ostati pokriva se zelenim materijalima: na primer, instrument tabla sa makazama i skalpelima, kao i razni uređaji koji su spremni za korišćenje. Tim koji izvodi operaciju takođe nosi zelene papuče i zeleno zaštitno odelo. I konačno, i sam operativni sto je zelen.

Takozvani operacioni sto čiji se centar ravnoteže nalazi na kockastoj bazi, može se po potrebi prilagođavati i okretati u svim smerovima. Na taj način, pacijent se može postaviti u optimalnu poziciju za operaciju koja se izvodi.

17.septembar, 50-ogodišnji čovek leži na operacijonom stolu pod potpunom anestezijom. Osiguran je debelim kaiševima da ne bi mogao da sklizne i pokriven je zelenim materijalom. Jedini vidljiv deo nalazi se oko uveta u delu gde se izvodi operacija: ugradnja kohlearnog implantata. Tri masivne ruke projektuju se iz plafona u sobu i svaka od njih nosi velika svetla za osvetljenje pacijenta i dela prostorije u kom se izvodi operacija. U pozadini se čuje monotoni zvuk koji dolazi iz uređaja koji meri otkucaje srca pacijenta kao i disanje tokom anestezije.

Roboti su novina u operacionoj sali

Da ne nedostaju mikroskopi, operaciona sala na Bečkoj Univerzitetskoj klinici izgledala bi potpuno uobičajeno- kao pri svakoj kohlearnoj implantaciji. Umesto njega, u uglu stoji CT mašina i dodatni kompjuteri čekaju spremni na malom pokretnom stolu. Oni će se koristiti za planiranje, kontrolu hirurškog robota i finalno testiranje uspešnosti prve kohlearne implantacije uz pomoć robota u Beču.

Iako su operacije uz pomoć robota u ortopediji moguće još od 1990ih, HEARO je prvi robot koji je korišćen za kohlearnu implantaciju od 2016 u Bernu, u Švajcarskoj. „Nakon dve decenije iskustva u neurohirurgiji i ORL, i dalje imamo nekoliko milimetara devijacije sa standardnim navigacionim sistemima, objašnjava Prof.Wolfgang Gstöttner, MD. Ipak, u kohlearnoj implantaciji je nekoliko milimetara jako važno da bi zaštitilo obližnje krvne sudove i osetljive nerve. Ovo zahteva veću preciznost i pouzdanost nego u ortopediji.

HEARO je CI robot koji, u kombinaciji sa CT-om i nadzorom facijalnog nerva, daje veću preciznost i pouzdanost. Ovo je rezultat 10-godišnjeg razvoja od firme CAScination i MED-EL-a, u saradnji sa naučnicima i doktorima.

Jedna ruka i dva senzora

Prvo, pacijent se pažljivo postavlja na operacioni sto: njegova glava mora da bude postavljena tako da se CT skener može slobodno rotirati oko nje bez dodirivanja. Nakon toga, delovi HEARO robota se postavljaju na pravu poziciju. Ruka će kasnije izvoditi bušenje. Najosetljiviji deo HEARO-a je kamera. Čim se senzori postave na pacijentovo uvo, HEARO podseća na robota Wall-E-ja iz istoimenog Pixarovog crtanog filma koji je došao da raščisti haos na zemlji.

Pre nego što HEARO „raščisti put“ za elektrodu, mora se proveriti da navigacija dobro funkcioniše. Početna tačka je 3D model koji predstavlja pacijentovu kost. Plave sjajne igle označavaju idealne tačke za navigaciju robota. „Ovo će biti budućnost za CI pacijente,“ predpostavlja Prof.Dr.Chrisoph Arnoldner, koji je asistent na operaciji. Hirurg je Prof.Dr. Wolfgang Gstöttner. On počinje operaciju malim rezom skalpela i postavljanjem oznaka. Osoblje za CT sken sprema se za operaciju i oblači zaštitnu opremu od radijacije.

Moraš da veruješ

Nakon toga, posao se deli po grupama. Prof. Gstöttner priprema mesto za implantat, gde će kasnije elektronika implantata bezbedno da se odloži. Tim tehničara brine se o podacima sa CT sken-a. Na kraju operacione sale, tehničari pokreću OTOPLAN program na kompjuteru.
OTOPLAN, takođe proizvod CAScination-a, je specijalni DICOM viewer. Ovo znači da prikazuje podatke sa CT predstavlja kao dvodimenzionalne slike i od njih pravi 3D modele. Za kohlearnu implantaciju, OTOPLAN može pomoći pri odabiru prave elektrode u procesu planiranja. Kod implantacije uz asistenciju robota, OTOPLAN računa tačan i idealan prilaz kohlei. Ovaj podatak se šalje u HEARO.

I onda se dešava veliki trenutak, kada se reči „HEARO Surgery“ pojave na ekranu blizu operacionog stola. Najosetljiviji deo je pokretanje procedure. Ako se na početku procedura prekine zbog, na primer, naglog pokreta blizu operacionog stola, ceo proces se počinje iz početka kao mera predostrožnosti. U svakom slučaju, ekran pokazuje trenutni status i instrukcije za sledeće korake. Nakon nekoliko klikova, ruka robota počinje da se približava lobanji pacijenta.

Nakon toga, hirurg više ne može da preuzme kontrolu, osim u slučaju da potpuno prekine operaciju. „Ovaj korak mi je bio malo stran“ dodaje CI specijalista Gstöttner. On sada može da prekrsti ruke u operacionoj sali. „To vam je kao planinarenje, od onog trenutka kad visite na konopcu, morate da imate poverenja da je konopac dovoljno jak“. Koristeći pedale, on kontroliše robota, koji samostalno buši kanal kroz koji će proći elektroda. „Ovo je drugačije od nekih drugih sistema sa robotom, gde se samo ruke hirurga prevode uz pomoć robota.“

Minimalno invazivan pristup unutrašnjem uhu zahvaljujući HEARO

Robot buši kost s puno kontrole, sporo i nežno. Pravi kratku pauzu za kontrolni CT a onda nastavlja. Kod kohlearne implantacije je tipično da bušenje kosti izaziva tipičan miris. Nekoliko minuta kasnije, kanal za elektrodu je spreman i pristup kohlei je slobodan.

Umesto relativno širokog otvora srednjeg uha do spajanja sa unutrašnjim uhom, HEARO ostavlja samo 1.8 milimetara tanku rupu od početka lobanje do kohlee, kroz koju Prof. Gstöttner uvlači elektrodu. Tada veliki mikroskop ulazi u igru, koji je u međuvremenu vraćen u operacionu salu. Telemetrija i završni CT sken potvrđuju funkciju i pravilno pozicioniranje implantata i elektrode. Kasnije, tokom aktivacije sistema, CT slika može pomoći pri programiranju audio procesora i optimiranju frekvencija.

Monotoni singal iz opreme anesteziologa i dalje se čuje u pozadini dok hirurg zatvara ranu. „Za mlade hirurge, nije loše da i dalje uče konvencionalnu kohlearnu implantaciju“, Prof. Gstöttner objašnjava kasnije svojim kolegama. On smatra da za svakodnevnu kliničku upotrebu, HEARO i dalje izgleda oduzima previše vremena i zahteva dodatno osoblje pri operaciji. „Ali to je ipak pogled u budućnost kohlearne implantacije.“ Budućnost koja je već počela na Bečkoj Univerzitetskoj klinici – AKH.

Kohlearna implantacija sa robotom HEARO

Tokom kohlearne implantacije 17.septembra, 2021. godine pod vođstvom hirurga Prof.Dr.Wolfgang-a Gstöttner-a na Univerzitetskoj klinici u Beču (AKH), CI robot HEARO izveo je i kohleostomiju odnosno otvaranje unutrašnjeg uha. Ovo nije novo samo za Austriju, već i za celo nemačko govorno područje! Tokom razvoja HEARO-a, devet implantacija se izvelo na Univerzitetskoj klinici u Bernu u Švajcarskoj, ali su hirurzi pritom otvarali samo kohleu. Nakon CE sertifikacije koju je HEARO dobio u 2020, operacije su izvedene u Antverpenu u Belgiji i u Beču.

HEARO neće zameniti hirurga ili hirurški tim. Robot će uvek kontrolisati tim hirurga, dok će takođe neko dodatno morati da brine o CT uređaju i OTOPLAN softveru.

Preoperativno planiranje HEARO CI operacije je komplikovano, ali veoma precizno. Tri CT skena sa malom dozom zračenja izvode se tokom operacije. Bušenje kanala za elektrodu sa HEARO-om traje samo 10 minuta. Ipak, zbog precizne pripreme pre operacije i kontrolnih pauza tokom operacije, cela procedura sa robotom je dosta duža nego inače.

„Najvažnije, HEARO procedura dopušta hirurgu da priđe minimalno invazivno kohlei i napravi idealan put za umetanje netraumatičnog elektrodnog niza u kohleu“, kaže Dr. Ingeborg Hochmair, CEO MED-EL-a. Ova mala rupa smanjuje uticaj operacije na pacijenta i povećava kvalitet i sigurnost.

Za više informacija o HEARO i OTOPLAN-u, posetite www.cascination.de , www.medel.pro/products/otoplan , MED-EL Germany YouTube plejlistu OTOPLAN i epizode podkasta https://podtail.com/podcast/med-el-podcast/