Kohlearni implantati i kvalitet života

Dr. Ruth Zöhrer studirala je medicinu i ima PhD iz biologije. Danas je uključena u studije koje mere, između ostalog, kako sluh kod korisnika kohlearnih implantata utiče na njihov kvalitet života.

Mislim da naš posao veoma ispunjava! Ne samo da produžujemo ljudski život kao u drugim poljima medicine, nego naša tehnologija omogućava da ljudi vode relativno normalan život. Na taj način im omogućujemo i bolji kvalitet života.

Šta znači kvalitet života?

To je dobro pitanje! Zavisi od perspektive. Moje lično shvatanje je da kvalitet života znači raditi ono što vas čini srećnim. Naravno, dobro zdravlje je preuslov za ovo. Dobar kvalitet života znači raditi stvari koje te čine srećnim kao i dobar balans između poslovnog i privatnog života. Takođe, to znači i održavanje kvalitetnih društvenih kontakata, kako na poslu tako i u privatno. To je ono što i naši korisnici žele – ali da se to postiglo, potrebna nam je komunikacija bez ograničenja.

Ako je zdravlje samo jedan aspekt toga, zašto se naučne studije i dalje redovno osvrću na kvalitet života?

Termin kvalitet života se u politici koristi od 1920ih, dok je u medicini prisutan tek poslednjih 50-60 godina. Otkriveno je da konvencionalne mere (npr. u našem polju audiogrami) ne reflektuju uvek kako se pacijent stvarno oseća. Uprkos dobrim rezultatima, pacijenti mogu da imaju osećaj da njihov sluh i razumevanje nisu dovoljno dobri za komunikaciju. Zato je važno uvek razjasniti ove mere detaljnije.

Što se tiče kvaliteta života, važno je ne fokusirati se na bolesti i stanja koje treba da se poprave. Kvalitet života se uvek mora posmatrati iz šire perspektive. Ako neko ima gubitak sluha i onda ponovo pročuje, on ili ona će sigurno odgovoriti kako se njihov kvalitet života popravio. Ali mi želimo da vidimo efekat ove intervencije kada se svi aspekti kvaliteta života uzmu u obzir. Ipak, ovo je za svakog drugačije: neko ko je sportista bi bio veoma nesrećan ako ne bi više mogao da se bavi sportom, odnosno ako bi morao da pauzira i ako bi rezultati bili znatno gori nego pre. Za mene lično bi nepokretnost bila jako loša, jer onda ne bih tako lako mogla da provodim vreme u prirodi.

Da li je kvalitet života relevantan s medicinske tačke gledišta?

Naravno! Na kraju, najvažnije je kako se pacijent oseća u celini, takođe i kakve su njegove emocije. Dešava se da, kada se pacijent žali, doktor ne može odmah da pronađe razlog za to. Dobar doktor će uvek da se zapita zašto se njegove objektivne mere ne poklapaju sa subjektivnim osećajem pacijenta.

Na kvalitet života se može gledati takođe i sa ekonomskog aspekta. Ako je neko srećan i ima subjektivni osećaj visokog kvaliteta života, on ili ona će verovatno potrošiti više novca i koštaće zdravstveni sistem manje. Postoji širok spektar faktora merenja koji se mogu konvertovati u ekonomske modele i na taj način obezbediti proračune troškova i koristi.

U kojoj meri ti proračuni imaju uticaj na naš zdravstveni sistem?

Na osnovu kvaliteta života može se napraviti svojevrsna kalkulacija troškova i koristi za određeni medicinski tretman. Svaka godina koja se dostigne sa određenim kvalitetom života dobija numeričku vrednost.

Jedan primer je QALY. Skraćenica znači „quality-adjusted life-year“ odnosno godinu kvalitetnog života. Broj godina života koji se može očekivati nakon intervencije množi se kvalitetom ovih životnih godina (kvalitet ima vrednost između nula i jedan). Ako pacijent sa tumorom dobije tri meseca života, QALY je manji nego ako šestomesečna beba ima ceo život pred sobom. Proračun troškova i koristi za skupu terapiju raka niži je od jednokratnih troškova kohlearne implantacije za novorođenče.

Da li je uopšte moguće izmeriti kvalitet života?

Ukratko da, ali moramo biti pažljivi. Naročito kad pričamo o studijama u polju slušnih implantata, moramo unapred da definišemo šta želimo da znamo.

Na primer, postoje upitnici koji se posebno fokusiraju na stanje pacijenta i uključuju puno pitanja u vezi sa sluhom. Moja pretpostavka je da kod 99.9 posto pacijenata kohlearni implant ili druga vrsta slušnog implanta donosi poboljšanje sluha. Zbog toga mislim da ovi upitnici nemaju mnogo smisla! Moja preporuka bi bila da uvek pitamo pacijenta o njihovom kvalitetu života. A pitanja o sluhu bih dodala svemu ostalom.

Nažalost, mnogo upitnika nije prevedeno na različite jezike. Da bi podaci mogli internacionalno da se uporede, potrebno je da se upitnici prevedu na što više jezika!

Da li postoji neki upitnik koji meri kvalitet života na razumljiv način koji je moguće uporediti na međunarodnom nivou?

Postoji par, ali moj omiljeni je AqoL iz Australije (Assesment of Quality of Life odnosno na srpskom Procena kvaliteta života) Po mom mišljenju, on pokriva sve dimenzije života: od sluha do drugih čula, od pitanja o bolu i pokretnosti do društvenih interakcija.

Društvene interakcije uključuju ne samo prijateljske već i seksualne odnose. Na klinici se ljudi često kolebaju da pitaju tako nešto… Ali to je uopšteno jako značajna oblast. Sastoji se iz 34 pitanja i odražava kvalitet života bez obzira na bolest ili invaliditet. To znači da možemo porediti kvalitet života ljudi koji imaju različite probleme i oboljenja.
Postavljajući pitanja o situaciji pre i posle neke intervencije, npr. kohlearne implantacije, možemo videti kakav je njen stvarni uticaj. Ocena je od 0 do 1, što bi značilo da je 0 jednaka smrti, a niko nikad ne dostigne tako loš rezultat! „Jedan“ bi značilo potpuno zdrav i srećan, ali je i to jako teško dostižno, čak i kod potpuno zdravih ispitanika.

Rezultati osoba sa oštećenjem sluha i gluvoće mogu se uporediti sa onima koji koriste slušni aparat, ali i sa osobama sa potpuno zdravim sluhom. Rezultati se dalje mogu podeliti na starosne grupe, polne grupe itd.

Kako se kvalitet života menja tokom života?

Mlađi ljudi oćekuju dosta od života, ali su takođe i jako zadovoljni. Ljudi u starosnoj grupi između 40 i 60 godina takođe imaju visok kvalitet života. Ipak, problemi se nakupljaju s godinama. Ovo uključuje zdravstvene probleme, kao i smanjenu pokretnost i manje društvenih interakcija, što takođe dovodi i do povećanja zdravstvenih problema.

Kada pričamo o CI korisnicima, oni oblast komunikacije i društvenih interakcija ocenjuju jako loše u periodu pre operacije. Nakon operacije, ovaj rezultat skače i bude često viši od onog kod ljudi sa normalnim sluhom. Ovo znači da je period bez sluha ostavio tako snažan uticaj na njihov život da su sluh počeli mnogo više da cene nakon aktivacije. Ipak, nakon nekog vremenskog perioda, možemo primetiti da se zadovoljstvo opet lagano smanjuje. Oni se naviknu i očigledno dosta njih i zaboravi kako je život bez sluha izgledao.

Ovaj tipični obrazac u ponašanju se zove Kano model odnosno efekat mobilnog telefona. Kada se ispune neka visoka očekivanja, zadovoljstvo naglo skače ali onda se polako smiri. Na primer, kada kupite novi mobilni telefon, na početku ste jako uzbuđeni zbog njegovih novih karakteristika. Ipak tokom kratkog vremena se naviknete i uzbuđenje nestane.

Koliko onda subjektivni upitnici imaju smisla?

Pa, dovoljno su smisleni da su doveli do toga da se kvalitet života sada smatra nezavisnim zdravstvenim ciljem i važan je parametar za merenje uspeha terapeutskih zahvata. Važno je napomenuti da rezultat upitnika zavisi i od trenutnog stanja ispitanika tog dana. Naravno da će neko drugačije odgovarati ako je pre toga zamalo izbegao nesreću ili dolazi od zubara dok je još uvek u bolovima, odnosno ako je noć pre toga dobio loto premiju. Ipak, možemo reći da je kvalitet života postao sve više ustaljen kao dodatni kriterijum za uspešni oporavak.

Lično verujem da se i naša očekivanja od života utiču na kvalitet života. Moj moto je da cenim i obraćam pažnju na stvari koje imam i na to kako tretiram ljude oko sebe, kako bih poboljšala moj osećaj zadovoljstva i tako i kvalitet života.