Novi podaci potvrđuju: Briga o sluhu smanjuje rizik od demencije
Novi podaci potvrđuju da je gubitak sluha jedan od faktora rizika za razvoj demencije koji se može sprečiti. Zapravo, on je jedan od dva najznačajnija faktora. Dakle, svako od nas može smanjiti individualni rizik za demenciju!
Tim koji predvodi specijalista gerijatrijske psihijatrije sa sedištem u Londonu, prof. Gill Livingston, MBchB, MD, FRCPsich, objavio je drugo ažuriranje svog istraživanja „Prevencija, intervencija i nega demencije: izveštaj stalne komisije Lancet za 2024.“ u naučnom časopisu The Lancet . [1] Još 2017. godine [2] i ponovo 2020. [3] ova grupa je identifikovala gubitak sluha kao najveći faktor rizika za demenciju kasnije u životu. U ovoj takozvanoj meta-studiji, istraživači su uporedili podatke iz svih studija na tu temu širom sveta i tako dobili posebno značajne i pouzdane rezultate. Pored dvanaest ranije poznatih faktora rizika za demenciju koji se mogu promeniti, sada su dodata još dva: oštećenje vida i povišeni nivo holesterola. Sumnja se i na nedostatak sna, nedostatke u ishrani, razne zarazne bolesti i upale, uključujući upale zuba, kao i na neka psihička i psihijatrijske bolesti i hormonske uticaje. Međutim, trenutna studija potvrđuje gubitak sluha kao posebno značajan rizik od demencije: što je oštećenje sluha izraženije, to je veći rizik od demencije. Prema trenutnim nalazima, povišeni nivoi LDL holesterola i gubitak sluha su dva najveća faktora rizika za demenciju koja se mogu izbeći, od kojih svaki čini sedam procenata.
Svako može da smanji svoj individualni rizik od demencije
Matematički gledano, skoro upola manje ljudi bi razvilo demenciju ako bismo eliminisali sve faktore rizika koji se mogu kontrolisati. U stvari, neki od faktora utiču jedni na druge, kako je izjavio neurolog prof. dr. Peter Berlit, generalni sekretar Nemačkog društva za neurologiju. Kao primer navodi uticaj gubitka sluha ili vida na komunikaciju, što ima uticaj na kognitivne sposobnosti i socijalne interakcije. On pominje samo dve od mogućih posledica nelečenih oštećenja sluha, koja mogu uticati i na rizik od demencije. Međutim, svaki pojedinac može smanjiti rizik od demencije izbegavajući pojedinačne faktore koliko god je to moguće ili intervenišući tamo gde je to neophodno. Što se tiče gubitka sluha: zaštitite sluh što je više moguće, obezbedite adekvatnu negu i terapiju ako je potrebno, održavajte društvene kontakte i bavite se psihološkim stresom koji je nastao kao posledica gubitka sluha!
Naučnici preporučuju negu sluha kao prevenciju za demenciju
Svako od nas može smanjiti individualni rizik od demencije, smanjujući zdravstvene faktore rizika što je više moguće, kao što je očuvanje dobrog sluha. ©Adobe Stock
Čini se da hipoteza nekih istraživača da demencija i gubitak sluha imaju zajedničke, kardiovaskularne uzroke nije potvrđena, što bi značilo da je gubitak sluha samo jedan od pokazatelja povećanog rizika od demencije. Međutim, rizik od demencije se povećava što gubitak sluha traje duže, a autori studije sumnjaju da bi „psihosocijalne posledice gubitka sluha kao što su usamljenost, depresija i socijalna izolacija mogle da igraju ulogu“. Prema rečima naučnika, ljudima sa oštećenim sluhom takođe treba više kognitivnih resursa za slušanje i stoga imaju manje kognitivnih resursa za druge utiske. Ovo bi moglo imati dodatni efekat. Ako osobe sa oštećenim sluhom koriste slušna pomagala imaće: „značajno manji rizik od kognitivnog propadanja i demencije od onih koji ne koriste pomagala. [...] Dokazi o prednostima slušnih pomagala u smislu rizika od demencije postaju sve jasniji“, potvrđuju autori studije. Što se tiče aspekata zdravstvene politike, uvođenje slušnih pomagala za efikasno sprečavanje demencije verovatno bi uštedelo dalje troškove.
[1] Livingston G Huntley J Liu KY et al. Dementia prevention, intervention, and care: 2024 report of the Lancet standing Commission. Lancet. 2024, https://doi.org/10.1016/S0140-6736(24)01296-0 [2] Livingston G Sommerlad A Orgeta V et al. Dementia prevention, intervention, and care. Lancet. 2017; 390: 2673-2734 https://doi.org/10.1016/S0140-6736(17)31363-6. [3] Livingston G Huntley J Sommerlad A et al. Dementia prevention, intervention, and care: 2020 report of the Lancet Commission. Lancet. 2020; 396: 413-446 https://doi.org/10.1016/S0140-6736(20)30367-6 [4] https://science.orf.at/stories/3226155/ am 2. August 2024, 9:58 Uhr
Fig. 1: Procentualno smanjenje slučajeva demencije ako se ovaj faktor rizika eliminiše ©https://doi.org/10.1016/S0140-6736(24)01296-0:
Mogući mehanizmi mozga kako bi se održale ili poboljšale kognitivne rezerve i smanjili potencijalni faktori rizika za demenciju koji se mogu kontrolisati ©https://doi.org/10.1016/S0140-6736(24)01296-0:
