Kohlearni implant zahteva trening

Trening sluha sa kohlearnim implantatom: da li znate zašto je važan? Dalji razvoj tehnologije kohlearnih implantata donosi ne samo prirodniji zvuk, već i bolje razumevanje govora, kao i brže navikavanje na novi sluh Ipak, trening sluha nakon implantacije je preporučljiv i omogućuje još bolji uspeh sa ovim slušnim sistemom.

Standardni slušni aparati pojačavaju zvuk do određene granice, ali nisu dovoljni za ljude sa teškim i potpunim gubitkom sluha. Kohlearni implantati direktno stimulišu slušni nerv. Ovo omogućava ljudima koji imaju teške oblike gubitka sluha da ponovo čuju. Nervni impuls koji se napravi na ovaj način sličan je prirodnom slušnom signalu, ali centralnom nervnom sistemu i dalje je potrebno da se na to navikne.

Poslednjih decenija, slušna tehnologija je značajno napredovala. Ovo se ogleda u prirodnom zvuku, kao i u boljem i bržem razumevanju govora sa kohlearnim implantatom. Ipak, kohlearni implant ne pripada takozvanoj plug & play tehnologiji (engl. „utakni i koristi“), na koju smo se navikli kroz modernu kompjutersku tehnologiju.

Zašto je trening sluha neophodan?

Naš sistem za sluh već funkcioniše kod nerođenih beba od ²⁴.nedelje trudnoće. Ako je beba rođena gluva ili ima otežan sluh, on ili ona će morati da nadoknade propušteno u razvoju sluha pre nego što dobiju slušni sistem, ali i propušten deo razvoja koji se odvija pre rođenja. Naravno, što ranije se sluh uspostavi, manje terapije će biti potrebno. Prve vežbe komunikacije su korisne, čak i pre slušne implantacije.

Podaci pokazuju da odrasli koji su gluvi imaju značajte benefite od slušne rehabilitacije nakon ugradnje kohlearnog implantata. Pozivajući se na jednu stariju studiju sa klinike Koblenz-Montabaur [1], Dr. Roland Zeh, glavni lekar CI rehabilitacionog centra u Bad Nauheim-u u Nemačkoj, Prof. Dr. Uwe Baumann, audiolog i CI specijalista sa Univerzitetske bolnice u Frankfurtu (Nemačka), dodao je sledeće: „Da bismo osigurali optimalni uspeh lečenja, ambulantna rehabilitacija bi trebalo da bude obavezan deo holističkog pristupa, i ako je moguće, da se desi već u prvoj godini nakon implantacije.“

Koji su benefiti treninga sluha?

U jednoj studiji [2] koja je uključivala 1,355 CI korisnika, Prof.Baumann i Dr.Zeh ispitivali su koji faktori utiču na uspeh takve ambulantne slušne rehabilitacije. Oni zaključuju da je: „U proseku [in the hearing and speech comprehension tests after three to five weeks of inpatient rehab] poboljšanje oko 20 posto u odnosu na prijemni test.“ Ono što je iznenađujuće, i kod starijih pacijenata, koji su implantirani nakon dužeg perioda bez sluha kao i kod pacijenata sa mnogo godina CI iskustva, primećeno je značajno poboljšanje kao rezultat rehabilitacije.

Ranije studije su ukazivale da u proseku, CI korisnik ne oseća poboljšanje u razumevanju govora nakon oko 6 meseci nošenja kohlearnog implantata. Ipak, Zeh i Baumann dodaju „Najbolji mogući uspeh[…] se ne postiže samo dužim nošenjem kohlearnog implantata.“

Čak i ako ovi faktori imaju uticaj na brzinu i nivo poboljšanja sluha kroz terapiju, dodaju da su „sve grupe pacijenata imale značajno poboljšanje od terapije, bez obzira na godine, trajanje gubitka sluha i dužinu korišćenja kohlearnog implantata. […] Ugradnja CI može da donese značajne napretke u aktivnosti, uključenosti i kvalitetu života. Bez intenzivne rehabilitacije, postoji rizik da se ovi rezultati neče u potpunosti ostvariti.“

Šta je slušni trening?

Razvoj sluha u kontekstu rehabilitacije dešava se u 5 osnovnih koraka, od kojih se svaki od koraka može i preskočiti u zavisnosti od individualnog razumevanja sluha:

1. Uočavanje, razlikovanje i klasifikacija zvukova.
2. Prepoznavanje govora, razumevanje reči i rečenica; kod dece, ovo uključuje i sam govor
3. Složenije jezičke jedinice: nove i teže reči, gramatičke strukture, pričanje priča i (verbalna) komunikacija u svakodnevnom životu
4. Strategije za komunikaciju u naročito teškim uslovima slušanja
5. Za takozvane binauralne funkcije – razumevanje u glasnom okruženju i lokalizaciju zvuka – neophodno je imati sluh na obe strane. Takođe, uši se odvojeno treniraju.

Pored toga, deo rehabilitacije su i uputstva o tome kako da rukujete i brinete o svom slušnom uređaju. Kod ambulantne slušne rehabilitacije, podrška drugih terapeuta kao i psihoterapeuta i socijalnih radnika je takođe moguća. Štaviše, podstiče se umrežavanje korisnika.

Gde mogu pronaći ponude za slušni trening?

U suštini, svaki slušni osećaj može se vežbati. Eksperti savetuju da se vežbe za sluh rade svakoga dana. Kod terapije sluha, logopedi procenjuju trenutni status sluha korisnika, pokazuju u praksi kako da nastave da vežbaju kod kuće i obezbeđuju odgovarajući materijal za vežbanje.

Možete nas kontaktirati ovde i saznati više o slušnoj rehabilitaciji i mogućnostima rane podrške u Vašoj zemlji. Takođe, proizvođači slušnih aparata i slušnih implantata nude, između ostalog, savete i materijale za vežbanje, kao i posebne aplikacije za vežbanje za telefone, tablete i računare.

Kako da jedni druge bolje razumemo

Saveti i jednostavna pravila za bolju komunikaciju sa i bez problema sa sluhom

Neke situacije, poput razgovora u bučnom okruženju, u većim grupama ili na stranom jeziku, zaista mogu biti izazovne. Sastavili smo neke principe kako da olakšamo komunikaciju u svakodnevnom životu.

U učionici, kancelariji, u dnevnoj sobi ili drugim prostorijama, može biti jako korisno optimizovati akustiku. Tvrdi, glatki zidovi dovode do refleksije, čime se povećava nivo buke i otežava razgovor. U samoj konverzaciji, jednostavna pravila mogu pomoći:

• Smanjite pozadinsku buku: isključite radio i druge uređaje, zatvorite prozore, nemojte sređivati suđe dok pričate itd.
• Ako je moguće, zapišite imena, datume, rokove i druge bitne informacije.
• Koristite dodatne uređaje koje imate na raspolaganju
• Pustite partnere u konverzaciji da pričaju i ne prekidajte jedni druge
• Gledajte u osobu s kojom pričate i ne pokrivajte usta
• Čak i sa emotivnim temama ili ako nešto ponavljate: ne vičite i ne prenaglašavajte!
• Pričajte jasno i umereno brzo
• Ne pričajte sa punim ustima – izbegavajte žvakanje dok pričate, što se odnosi i na žvakaće gume
• U slučaju da ste nesigurni, postavljajte pitanja i ponavljajte šta ste čuli da potvrdite da li je sve tačno

Pričajte razgovetno

Vikanje, kao i monoton, izveštačen ili prenaglašen izgovor dodatno otežavaju razumevanje govora. Ovo se može popraviti ukoliko:

• Pričate tačno, precizno i u punim rečenicama
• Pričajte živo, sa punim opsegom artikulacije
• Naglašavajte ključne reči
• Pravite jasne pauze između fraza i rečenica

Ako pokušate jasno da se izražavate, automatski ćete govoriti sporije i malo glasnije.

Postavljajte pitanja

Niko ne voli da „pravi probleme“ i nervira druge sa konstantnim pitanjima. Međutim, nerazumevanje može biti iscrpljujuće za sve učesnike u razgovoru. Zato je postavljanje pitanja u interesu oba učesnika u razgovoru:

• Izgovori ponovo/sporije, molim te!
• Molim te, reci drugačije!
• O čemu se radi? Daj mi još neku informaciju, molim te!
• Možeš li da speluješ/napišeš najvažniju reč, molim te!

[1] Maurer, J. Gegenwärtiger Stand der Cochlea Implantatversorgung bei Erwachsenen und Kindern. HNO 57, 693–706 (2009). https://doi.org/10.1007/s00106-009-1959-3

[2] Zeh, R., Baumann, U. Stationäre Rehabilitationsmaßnahmen bei erwachsenen CI-Trägern; Ergebnisse in Abhängigkeit von der Dauer der Taubheit, Nutzungsdauer und Alter HNO 2015 · 63:557–576 (2015). https://doi.or/10.1007/s00106-015-0037-2