Slušni aparat i slušni implantati smanjuju rizik od demencije

Veza između gubitka sluha i demencije

Između 300 i 400 učesnika pratilo je prezentacije na forumu "Mit allen Sinnen" na klinici u Vels-Griskirhenu. Stručnjaci su podelili uvide o upornom kašlju, čestim očnim bolestima, prevenciji i lečenju teških stanja kože i vezi između sposobnosti sluha i demencije. Kada su počela pitanja na kraju prezentacija, fokus se pomerio na gubitak sluha. Kako je rezimirao dr Tomas Kajncel, šef Odeljenja za bolesti uha, nosa i grla na klinici, većina pitanja je došla od ljudi "koji sami pate od gubitka sluha i nezadovoljni su svojom trenutnom tretmanom sluha".

Sluh i razmišljanje su usko povezani

Nekoliko reči kasnije, mnogi ispitanici su shvatili da je u njima već počela određena kognitivna promena zbog gubitka sluha. Obrada sluha i neurokognitivne funkcije su usko povezane. Promena u procesiranju kognitivnog zvuka još uvek nije demencija, ali može dovesti do demencije ili biti njen prvi znak. Brojne studije pokazuju da postoji uzajamni uticaj između gubitka sluha i demencije.

Rani tretman sluha štiti mozak

Kako objašnjava dr Kejncel, neurokognitivne promene se mogu otkriti putem snimanja: "Hipokampus se smanjuje u volumenu." Ovo se odnosi i na blago kognitivno oštećenje i na potpunu demenciju. Uz rani tretman sluha, npr. pomoću slušnih pomagala ili kohlearnih implantata, kognitivne performanse se mogu stabilizovati i rizik od demencije se može smanjiti.

Kvalitet života u starijoj životnoj dobi

"SZO-ova studija o globalnom opterećenju bolestima pokazala je da su gubitak sluha i demencija među najznačajnijim bolestima u razvijenim zemljama, što dovodi do ozbiljnih ograničenja kvaliteta života", izveštava Keintzel. ORL specijalista je posebno posvećen pacijentima sa oštećenim sluhom svih uzrasta i smatra se stručnjakom za slušne implantate.

U Austriji, prema podacima austrijskog Ministarstva zdravlja, između 130.000 i 150.000 ljudi trenutno živi sa demencijom, a taj trend je u porastu. "Očekuje se da će se do 2050. godine ova brojka udvostručiti", objašnjava Kajncel, navodeći starenje stanovništva kao glavni razlog koji stoji iza ovog trenda.

Faktori rizika za demenciju i zašto je sluh deo toga

Primarna demencija se razvija direktno kao posledica odumiranja nervnih ćelija. Sekundarna demencija, s druge strane, izazvana je uticajima okoline ili drugim bolestima. Lancetov izveštaj za 2024. godinu identifikuje 14 naučno dokazanih faktora rizika, uključujući gubitak sluha. Keincel naglašava: "Na nama je takođe da aktivno zaštitimo svoj mozak." Redovni testovi sluha i rano lečenje značajno smanjuju rizik od gubitka sluha i demencije.

Gubitak sluha: više od uznemirujućeg stanja u starosti

"Sluh i razmišljanje se ne mogu posmatrati odvojeno, čak ni kod mladih ljudi", ističe dr Kajncel. Studije pokazuju da ljudi sa nelečenim gubitkom sluha imaju značajno povećan rizik od demencije. Počevši od 60. godine, performanse sluha se smanjuju za oko jedan decibel svake godine. Pogođeno je 30% osoba starosti od 60 do 70 godina, a kod ljudi starijih od 70 godina taj broj je znatno viši. Starost ne utiče samo na uho, već i na centralnu obradu zvuka u mozgu, što je bitan faktor za gubitak sluha i demenciju.

Slušni implantati za mentalni fitnes

Akustični stimulansi održavaju mozak aktivnim. Ako ih nema, on počinje brže da propada", upozorava Kajncel. Slušni aparati ili kohlearni implantati, u kombinaciji sa pravilnim slušnim treningom, mogu usporiti pad neurokognitivnih sposobnosti. Jedan primer iz prakse je pokazao da je stariji pacijent doživeo skok raspoloženja nakon implantacije, što ilustruje da pravi tretman sluha može da spreči demenciju, posebno kada se desi rano.

Rana dijagnoza zahvaljujući dvostrukom skriningu

Gubitak sluha i demencija pokazuju slične simptome: povlačenje od okoline, sporo razmišljanje, često ponavljanje pitanja. Stoga, Keintzel preporučuje dodatni kognitivni skrining u slučaju problema sa sluhom. Pomoću specijalnog O-DEM testa možete otkriti demenciju u ranoj fazi. Na taj način se može započeti efikasno lečenje i usporiti pogoršanje mentalnog stanja.

Još 2014. godine američki istraživači[1] su pronašli vezu:

• U slučaju gubitka sluha, pogođene osobe moraju uložiti više napora da pravilno protumače ono što čuju: dakle, slušanje je konstantan multitasking.
• Promene u uhu dovode do promena u centralnoj obradi zvučnih signala, što znači kognitivne promene.
• Problemi sa sluhom mogu dovesti do društvenog povlačenja.

Svaki od ovih faktora narušava opšte kognitivne funkcije, koje su dodatno pojačane drugim zdravstvenim problemima kao što su poremećaji cirkulacije ili starost. Svako ko mora više da se fokusira na sluh i razumevanje zbog oštećenja sluha nema ove kognitivne sposobnosti za druge funkcije.[2] Ako osoba ima manje kognitivnih rezervi, ta promena postaje vidljiva drugima. "Ne radi se o inteligenciji, već o tome da li je neko mentalno fit", kaže Prim. Keintzel ističe.

Aktivna prevencija demencije sa slušnim implantatom

Ljudi koji su mentalno fit duže mogu da kompenzuju za gubitak sluha, ali ipak treba što pre da reaguju, bez obzira na godine! Specijalista ORL-a se seća pacijenta koji je imao 80 godina, koji je nekada bio druželjubiv i pun života, koji se povukao kako mu je sluh opadao. Kada je konačno došao na kliniku, već je bio funkcionalno gluv i ravnodušan prema životu. Tim sa klinike ga je ubedio da se podvrgne kohlearnoj implantaciji. Doktor opisuje kako je, sa svojom čulom sluha, njegovo mentalno zdravlje ponovo procvetalo. "Da mu nisam ugradio CI, verovatno bi uskoro doživeo kognitivno pogoršanje."

Problemi sa sluhom takođe mogu biti rani znak upozorenja za razvoj demencije. Studije kao što je Baltimorska longitudinalna studija[3] [4] pokazuju da kognitivno zdravi ljudi sa oštećenim sluhom imaju značajno veći rizik od razvoja bolesti povezanih sa demencijom kasnije u životu. Simptomi oba oštećenja su slični: društveno povlačenje, sporo razmišljanje, traženje od ljudi da ponove ono što su rekli, teško praćenje razgovora. Dakle, blagovremena nega sluha je obećavajuća kontramera.

Sluh održava mozak u treningu i oslikava kognitivno zdravlje

Akustični stimulansi održavaju mozak aktivnim. Ako ih nema, mozak će se brže pogoršati", upozorava dr Kajncel. Slušni aparati ili slušni implantati, u kombinaciji sa pravim slušnim treningom, mogu usporiti neurokognitivno pogoršanje kod ljudi sa oštećenjem sluha. Stariji odrasli posebno imaju koristi od savremenih slušnih rešenja. "Uprkos efikasnosti, ljudi su i dalje puni predrasuda o slušnim aparatima. U Austriji ih koristi samo oko 15 do 20 odsto obolelih!"

Ako pacijent nije zadovoljan svojim slušnim aparatom, Prim. Keintzel smatra da je dužnost ORL stručnjaka da pažljivo obavlja diferencijalnu dijagnostiku:

• Da li je uređaju potrebno bolje podešavanje?
• Da li je preporučljivo preći na drugi uređaj ili implant?
• Da li su neurokognitivna oštećenja već prisutna?

U drugom slučaju, Keintzel preporučuje trening sluha u kombinaciji sa kognitivnim treningom. Mozak mora redovno da se izaziva kao mišić; u suprotnom, njegove sposobnosti se degenerišu i mogu se reaktivirati samo vežbama. "Ovo je kao trening sa tegovima za neurološku obradu", šali se doktor.

S druge strane, neki oblici demencije obično počinju sa oštećenjem sluha. ORL lekar stoga preporučuje sledeće: "Kad god je prisutno kognitivno oštećenje, uvek treba izvršiti dodatni skrining sluha. Nasuprot tome, kada postoji oštećenje sluha i postoji klinička sumnja na dodatno kognitivno oštećenje, treba izvršiti skrining demencije. Ako pogođene osobe ne samo razumeju manje, već i reaguju sporije, hitno se preporučuje O-DEM test - specifičan kognitivni skrining za pacijente sa oštećenjem sluha.

[1] Livingston G Hantli J Liu Ki et al. Prevencija, intervencija i nega demencije: izveštaj stalne komisije Lancet za 2024. Lanset. 2024, https://doi.org/10.1016/S0140-6736(24)01296-0

[2] Lin, F. R. i Albert, M. (2014). Gubitak sluha i demencija – ko sluša? Starenje i mentalno zdravlje, 18(6), 671-673. https://doi.org/10.1080/13607863.2014.915924

[3] Tun, Patricia et al. (2009). Starenje, oštrina sluha i pažljivi troškovi napornog slušanja. Psihološko starenje. 24: 761-766. Psihologija i starenje. 24. 761-6. https://doi.org/10.1037/a0014802.

[4] Baltimorska longitudinalna studija starenja BLSA, Nacionalni institut za starenje, https://www.nia.nih.gov/research/labs/blsa