Kohlearni implantati mogu poboljšati zdravlje i produžiti život.

Gubitak sluha ima značajan uticaj na život i jedan je od zdravstvenih faktora rizika. On čak može i da skrati život ljudi sa ovim problemom. Ipak, istraživači su zaključili iz nove studije da redovno korišćenje slušnih pomagala takođe može pomoći ljudima da produže životni vek.

Naučnica Ketrin Kim Bruster sa medicinskog univerziteta Kolumbija specijalizirala je na temu gerijatrije i demencije. Ona i njen kolega Karli Martin objavili su u naučnom časopisu The Lancet da je gubitak sluha povezan sa kognitivnim propadanjem, demencijom i lošim fizičkim zdravljem. Još 2017.godine, objava u The Lancet-u pokazala je da je gubitak sluha najveći faktor rizika za nastanak demencije koji je moguće kontrolisati. Ipak, prema drugoj dugoročnoj studiji iz Bostona (SAD) iz 2019.godine, redovno korišćenje slušnih pomagala smanjuje ovaj rizik. Šta više, gubitak sluha može izazvati i mentalne poremećaje, kao što je depresija. Ovde eksperti misle na kombinaciju trajnog depresivnog raspoloženja, ruminaciju, beznađe, i gubitak motivacije. Ovo može da bude propraćeno i fizičkom neprijatnošću. Depresija je obično uzrokovana kombinacijom neurobioloških i psihosocijalnih faktora: npr. gubitkom sluha i još nekim povezanim faktorima kao što su lični gubitak, povlačenje iz društva, izolacija, strahovi za budućnost i novčane brige zbog teške poslovne situacije itd. Naučni podaci ukazuju na to da gubitak sluha čak može povećati i rizik za smrt. Ipak, poslednji podaci iz Amerike ohrabruju - redovna upotreba slušnih sistema može uspešno da premosti ovaj rizik.

Oko 2 i po milijarde pogođenih do 2050.!

Rani tretman sluha mogao bi da smanji rizik od smrti, umanjivanjem osećaja usamljenosti, depresije i opšteg propadanja. ©Adobe Stock

"Procenjuje se da je 1,6 milijardi ljudi pogođeno gubitkom sluha širom sveta. Očekuje se da će do 2050. godine broj obolelih porasti na 2,5 milijarde", kažu naučnici na čelu sa Dženet S. Čoi, pozivajući se na već poznate brojke u svojim objavama novih podataka. Oni zatim ističu ogroman teret koji gubitak sluha nosi sa sobom zbog ograničenja komunikacije – kako u društvu tako i na radnom mestu. Pored generalno lošijeg kvaliteta života, oni navode zdravstvene probleme kao što su depresija, demencija i povećan mortalitet kao dokazane posledice oštećenja sluha. „Prethodni sistematski pregledi i meta-analize su pokazali da je gubitak sluha povezan sa značajno povećanom smrtnošću, čak i nakon uzimanja u obzir demografije i komorbiditeta." Svakih 30 decibela gubitka sluha dovodi do daljeg udvostručavanja rizika od smrti, što je dokazalo nekoliko studija. Upotreba slušnih pomagala ne samo da poboljšava oštećenje uzrokovano gubitkom sluha i kvalitet života uopšte, već aktuelni podaci takođe pokazuju da osobe sa oštećenim sluhom koje redovno koriste slušne aparate imaju manji rizik od prevremene smrti od onih sa oštećenim sluhom koji nikada ili samo povremeno koriste slušne aparate.

Analiza podataka 10 000 Amerikanaca

Naučnici sa Univerziteta u Južnoj Kaliforniji su koristili opsežan materijal iz jednog velikog ispitivanja sprovedenog od strane Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite SAD između 1999. i 2012. godine. Skoro 10000 odraslih je učestvovalo u dugoročnoj studiji pod nazivom „Nacionalna anketa o zdravlju i ishrani“, od kojih je 1863 imalo gubitak sluha. U nekim drugim studijama, učesnici su samo pitani da li imaju gubitak sluha. Nasuprot tome, ovog puta je gubitak sluha utvrđen audiometrijskim merenjima i zabeležena je upotreba slušnih aparata. Naravno, kod starijih ljudi je veća verovatnoća da će imati gubitak sluha i kraći životni vek. Stoga verovatno neće biti iznenađenje da statističko istraživanje pokazuje kraći životni vek za osobe sa oštećenjem sluha. Međutim, čak i kada se uzme u obzir ovaj uticajni faktor, umeren do težak gubitak sluha rezultira kraćim životnim vekom. Ovi podaci potvrđuju ranije naučne publikacije drugih istraživačkih grupa. Ono što je relativno novo jeste jasan zaključak da je rizik od smrtnosti bio manji za obolele ako su redovno koristili slušne aparate. Međutim, oni koji su neredovno koristili svoje slušne aparate imali su isti rizik od smrtnosti kao i učesnici studije sa oštećenim sluhom bez slušnih pomagala.

Tačna povezanost je još uvek nejasna, ali slušanje produžuje život!

U pregledu nove publikacije, Bruster i Mejtlin kritikuju činjenicu da, iako su podaci iz ove studije posebno pouzdani, veza između upotrebe slušnog aparata i nižeg mortaliteta nije dovoljno istražena. „S obzirom na povezanost između gubitka sluha i kognitivnog propadanja, još jedno moguće objašnjenje je da slušni aparati poboljšavaju rizik od smrtnosti smanjujući rizik od demencije“, dodaju oni. „Na kraju krajeva, lečenje sluha bi moglo da smanji rizik od smrtnosti smanjenjem osećaja usamljenosti, depresije i slabosti – što su sve faktori rizika za lošije zdravstveno stanje.

Oni pozivaju da se urade dalje, opsežnije dugoročne studije i studije sa nasumičnim kontrolnim grupama kako bi se detaljnije istražili tačni efekti upotrebe slušnih aparata na kognitivne, fizičke i mentalne sposobnosti starije populacije. Međutim, Bruster i Mejtlin takođe primećuju sledeće: „Sve u svemu, rezultati sugerišu da bi redovna i dosledna upotreba slušnih pomagala mogla da doprinese nižem riziku od smrtnosti“, što se verovatno može primeniti i na doslednu upotrebu slušnih implantata. Bez obzira na tačne mehanizme koji stoje iza ovoga, ovo je na kraju relevantan nalaz za osobe pogođene gubitkom sluha i njihove porodice.