Profesor koji je jednostrano ogluveo posvetio se daljem razvoju slušnih sistema.

Dok je univerzitetski profesor Dr. Florian Eibensteiner patio od jednostranog gubitka sluha koji je nastao kao rezultat preležanih zauški, njegov bivši učenik je razvio mogućnosti za bolju konekciju sa CI audio procesorima. Zajedno su počeli da razmišljaju o potencijalu za dalji razvoj.

Kao deo TIMed Centra u Hagenbergu (Austrija), naučnici su sproveli istraživanje na raznim poljima medicinske tehnologije. Ovo je bio slučaj i Prof. Floriana Eibensteinera, koji je radio u Hardware Software Design na FH Campus-u u Hagenbergu od 2017. On eksperimentiše sa takozvanim „pametnim tekstilima“ (en. smart textiles), kao što je npr. senzor za pritisak u cipelama koji analizira poremećaje stopala.

Kod zvučnog signala takođe je reč o pritisku ili preciznije, o oscilacijama vazdušnog pritiska. Ipak, čulo sluha je postalo predmet interesovanja za njega tek 2019, kada se razboleo. Zauške karakteriše otok i poteškoće sa gutanjem. Moguće komplikacije uključuju gubitak sluha, koji u većini slučajeva nastaje naglo i ponekad može da postane trajni problem.

Efekat jednostrane gluvoće

Eigebnsteiner je potpuno izgubio sluh u levom uhu nakon 3 dana od prvog simptoma, uprkos terapiji. „Prvo sam mislio da je svejedno pošto sve lepo čujem na desnoj strani.“ Ipak, kada je profesor izašao iz atmosfere klinike i svog doma, postao je svestan svog problema, naročito dok je držao predavanja i pričao sa studentima.

„Na primer, postalo mi je jako teško da sedim u restoranu. Ljudi stalno mrmljaju okolo i čuje se klaparanje suđa iz kuhinje. Sa tim nivoom buke, teško je locirati odakle zvuk dolazi. Razumem ljude bolje na desnoj strani nego na levoj. Postalo je jako naporno da pratim konverzaciju.“

Slušanje sa obe strane zahvaljujući kohlearnom implantatu

1 u 1000 novorođenih beba rodi se sa jednostranim poremećajem sluha, a 3 do 6 provenata ukupnog broja dece ima problem sa sluhom u školskom uzrastu. Još više dece je pogođeno kako postaju stariji. Kada više nije moguće razumeti govor na jednom uhu, čak ni sa slušnim aparatima, pričamo o jednostranoj gluvoći odnosno SSD (en.single-sided deafness).

Kada osoba izgubi sluh s jedne strane, njen/njegov kvalitet života je takođe pogođen. Društveni i poslovni skupovi postaju iscrpljujući, dok lociranje zvuka postaje takođe jako teško. Ponekad, glasna okruženja mogu da izazovu i anksioznost.

„Ubrzo sam primetio da sam svakog dana jako umoran. Toliko mi je teško bilo da slušam.“ Eibensteiner je imao pravo što brine: „Zbog konstantnog stresa pri slušanju, postojao je rizik da se razvije gubitak sluha i na zdravoj strani ili da dobijem tinitus.“ Na Kepler Univerzitetu u Lincu dobio je savet da ugradi kohlearni implant. „Odlučio sam da ga isprobam, pošto je samo moglo da postane bolje.“ Nakon 3 meseca jednostrane gluvoće, dobio je kohlearni implant.

Streaming sa kohlearnim implantatom

„Želeo sam da skupim malo iskustva pre nego što započnem svoj master rad, i zato sam aplicirao za posao kod MED-EL-a,“ kaže Marcus Jellitsch. On je 2017.godine završio osnovne studije na Fakultetu primenjenih nauka u Hagenbergu na smeru Hardware-Software Design. Znanje iz ove oblasti mu je preneo baš Prof. Eibensteiner. A onda je dobio šansu da praktično primeni znanje u MED-ELu. „Prve dve godine, bio sam pre svega uključen u završavanje AudioStream-a, dok sam kasnije radio na integraciji Bluetooth-a u SONNET 2.“

Markus je ostao u kontaktu sa svojim bivšim kolegama i fakultetom. Jednog dana, dobio je poziv od svog profesora EIbensteinera, koji je razmišljao o kohlearnim implantatima kao rešenju za njegov jednostrani gubitak sluha i imao je dosta otvorenih pitanja o implantatima i procesorima. „Kada sam nešto kasnije uzeo pauzu na poslu radi daljeg usavršavanja i započeo sa master studijama, Prof. Eibenstener je već bio na slušnoj rehabilitaciji. Kada je započeo drugi semstar, ponovo mi je predavao.“

Slušna rehabilitacija uz pomoć streaminga na jednoj strani

Florian Eibensteiner se živopisno seća dana kada je njegov CI aktiviran prvi put: „To je bio rolerkoster emocija. Sreća što ponovo čujem! Ali i shvatanje da mogu da čujem, ali da ništa ne razumem.“ Jednostrano ogluveli CI kandidati moraju biti spremni na nešto dužu fazu privikavanja na slušanje kao i redovnu vežbu. Razlog je to što strana koja čuje smanjuje efekat treninga. „Ali moj terapeut Sabrina Ackerl mi je mnogo pomogla. Morate jednostavno da date malo vremena.“

Eibeinsteiner je započeo trening jednostavnim vežbama, kao što su svesno slušanje slavine za vodu. Ali uskoro je probao i nešto drugo: „Zainteresovan sam za tehnologiju, pa sam isprobao i streaming odmah nakon aktivacije. Nakon nekoliko dana, razumeo sam prve deliće teksta.

Za specifičan slušni trening na jednoj strnai, korisnici koji mogu dobro da čuju na drugoj strani mogu da strimuju zvuk direktno u audio procesor, preko audio kabla, FM sistema i bluetooth streaminga. „Za mene, streaming je alfa i omega slušnog treninga“, objašnjava IT specijalista. „Tako mogu da vežbam i dok pešačim ili dok sam u kolima. Bez mogućnosti audio streaminga, sigurno ne bih došao do ovog nivoa razumevanja pri slušanju koje danas imam.“

Izazov slušanja na obe strane pri streamovanju

„Tokom prve dve godine u MED-ELu, implementirao sam sve što sam naučio od Prof. Eibensteinera o proizvodu. I danas on koristi ono što sam ja razvio. On stalno dolazi sa novim idejama o tome šta bismo mogli da unapredimo.“ Pošto CI korisnici čuju normalno u drugom uhu, voleo bi da vidi dalji razvoj na temu streaminga. „Za mene, sledeća mogućnost bi bila interesantna: da čujem na zdravo uvo preko slušaliaca a na drugo preko CI-ja – sa istim kvalitetom sa obe strane.“

Kao rezultat toga, profesor i student često raspravljaju o prednostima i manama Bluetooth-a. „Jedan problem sa ASHA [1] je razlika na levoj i desnoj strani: jer signal stiže ranije na levu stranu. Ovo može da dovede do eha ili efekta lateralizacije,“ Jellitsch objašnjava. „ASHA standard u sebi ne uključuje standardizaciju leve i desne standardizacije. Ovo znači da dva slušna aparata moraju da omoguće da se zvuk streamuje istovremeno.“ U svojoj master tezi, pod supervizijom Prof. Eibensteinera, Jellitsch je detaljnije istraživao problem.

Prava odluka

„Ovo nije bila laka opcija za mene. Na kraju je to ipak operacija na glavi.“ Zato je razmena iskustva s drugim korisnicima bila jako bitna za njega ne samo dok je donosio odluku nego i nakon implantacije. „Mogućnost da se razmeni mišljenje s drugim korisnicima mi je mnogo pomogla. Zato ja sada želim da nastavim da delim iskustvo sa drugima.“

Tokom treninga sluha, takođe mu je pomogla i memorija zvukova pre nego što je ogluveo. „To je kao kada učite nove reči: umesto gledanja u listu, možete i u sebi da se pitate da li je to što čujete tačno.“ Ja sam znao kako neke reči treba da zvuče. I uvek sam koristio drugo uvo kao pomoć.“

Za Floriana, kohlearna implantacija je bila prava odluka. „Čak iako još uvek ima teških momenata pri slušanju i ako nije kompletno kao prirodno slušanje, CI je veliko olakšanje.“ Onda je dodao sa osmehom: „Možda Markus smisli nešto novo u svom master radu što ću moći da koristim u budućnosti!“

[1] ASHA je standard za streaming sa mobilnog telefona u slušni uređaj.