Slu\u0161ni aparat i slu\u0161ni implantati smanjuju rizik od demencije<\/strong><\/h1><\/div>Gubitak sluha ne uti\u010de samo na komunikaciju, ve\u0107 i na mentalnu kondiciju. <\/strong>On<\/strong> je \u010desto potcenjen faktor rizika za neurokognitivne bolesti. U <\/strong>m<\/strong>aju<\/strong> ove godine<\/strong>, Prim. Dr Tomas Kajncel je diskutovao o ovoj va\u017enoj temi tokom <\/strong>f<\/strong>oruma “Mit allen Sinnen” na <\/strong>klinici<\/strong> Vels-Griskirhen<\/strong> u Austriji<\/strong>.<\/strong><\/p>\n<\/div>![](\"https:\/\/lifelonghearing.com\/sr\/wp-content\/uploads\/sites\/16\/2025\/11\/template_featured.jpg\" "\\"template_featured\\"")
<\/span><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>Veza izme\u0111u gubitka sluha i demencije<\/h2>\n
Izme\u0111u 300 i 400 u\u010desnika pratilo je prezentacije na forumu \"Mit allen Sinnen\" na klinici u Vels-Griskirhenu. Stru\u010dnjaci su podelili uvide o upornom ka\u0161lju, \u010destim o\u010dnim bolestima, prevenciji i le\u010denju te\u0161kih stanja ko\u017ee i vezi izme\u0111u sposobnosti sluha i demencije. Kada su po\u010dela pitanja na kraju prezentacija, fokus se pomerio na gubitak sluha. Kako je rezimirao dr Tomas Kajncel, \u0161ef Odeljenja za bolesti uha, nosa i grla na klinici, ve\u0107ina pitanja je do\u0161la od ljudi \"koji sami pate od gubitka sluha i nezadovoljni su svojom trenutnom tretmanom sluha\".<\/p>\n
Sluh i razmi\u0161ljanje su usko povezani<\/h2>\n
Nekoliko re\u010di kasnije, mnogi ispitanici su shvatili da je u njima ve\u0107 po\u010dela odre\u0111ena kognitivna promena zbog gubitka sluha. Obrada sluha i neurokognitivne funkcije su usko povezane. Promena u procesiranju kognitivnog zvuka jo\u0161 uvek nije demencija, ali mo\u017ee dovesti do demencije ili biti njen prvi znak. Brojne studije pokazuju da postoji uzajamni uticaj izme\u0111u gubitka sluha i demencije.<\/p>\n
Rani tretman sluha \u0161titi mozak<\/h2>\n
Kako obja\u0161njava dr Kejncel, neurokognitivne promene se mogu otkriti putem snimanja: \"Hipokampus se smanjuje u volumenu.\" Ovo se odnosi i na blago kognitivno o\u0161te\u0107enje i na potpunu demenciju. Uz rani tretman sluha, npr. pomo\u0107u slu\u0161nih pomagala ili kohlearnih implantata, kognitivne performanse se mogu stabilizovati i rizik od demencije se mo\u017ee smanjiti.<\/p>\n
Kvalitet \u017eivota u starijoj \u017eivotnoj dobi<\/h2>\n
\"SZO-ova studija o globalnom optere\u0107enju bolestima pokazala je da su gubitak sluha i demencija me\u0111u najzna\u010dajnijim bolestima u razvijenim zemljama, \u0161to dovodi do ozbiljnih ograni\u010denja kvaliteta \u017eivota\", izve\u0161tava Keintzel. ORL specijalista je posebno posve\u0107en pacijentima sa o\u0161te\u0107enim sluhom svih uzrasta i smatra se stru\u010dnjakom za slu\u0161ne implantate.<\/p>\n
U Austriji, prema podacima austrijskog Ministarstva zdravlja, izme\u0111u 130.000 i 150.000 ljudi trenutno \u017eivi sa demencijom, a taj trend je u porastu. \"O\u010dekuje se da \u0107e se do 2050. godine ova brojka udvostru\u010diti\", obja\u0161njava Kajncel, navode\u0107i starenje stanovni\u0161tva kao glavni razlog koji stoji iza ovog trenda.<\/p>\n
Faktori rizika za demenciju i za\u0161to je sluh deo toga<\/h2>\n
Primarna demencija se razvija direktno kao posledica odumiranja nervnih \u0107elija. Sekundarna demencija, s druge strane, izazvana je uticajima okoline ili drugim bolestima. Lancetov izve\u0161taj za 2024. godinu identifikuje 14 nau\u010dno dokazanih faktora rizika, uklju\u010duju\u0107i gubitak sluha. Keincel nagla\u0161ava: \"Na nama je tako\u0111e da aktivno za\u0161titimo svoj mozak.\" Redovni testovi sluha i rano le\u010denje zna\u010dajno smanjuju rizik od gubitka sluha i demencije.<\/p>\n
Gubitak sluha: vi\u0161e od uznemiruju\u0107eg stanja u starosti<\/h2>\n
\"Sluh i razmi\u0161ljanje se ne mogu posmatrati odvojeno, \u010dak ni kod mladih ljudi\", isti\u010de dr Kajncel. Studije pokazuju da ljudi sa nele\u010denim gubitkom sluha imaju zna\u010dajno pove\u0107an rizik od demencije. Po\u010dev\u0161i od 60. godine, performanse sluha se smanjuju za oko jedan decibel svake godine. Pogo\u0111eno je 30% osoba starosti od 60 do 70 godina, a kod ljudi starijih od 70 godina taj broj je znatno vi\u0161i. Starost ne uti\u010de samo na uho, ve\u0107 i na centralnu obradu zvuka u mozgu, \u0161to je bitan faktor za gubitak sluha i demenciju.<\/p>\n
Slu\u0161ni implantati za mentalni fitnes<\/h2>\n
Akusti\u010dni stimulansi odr\u017eavaju mozak aktivnim. Ako ih nema, on po\u010dinje br\u017ee da propada\", upozorava Kajncel. Slu\u0161ni aparati ili kohlearni implantati, u kombinaciji sa pravilnim slu\u0161nim treningom, mogu usporiti pad neurokognitivnih sposobnosti. Jedan primer iz prakse je pokazao da je stariji pacijent do\u017eiveo skok raspolo\u017eenja nakon implantacije, \u0161to ilustruje da pravi tretman sluha mo\u017ee da spre\u010di demenciju, posebno kada se desi rano.<\/p>\n
Rana dijagnoza zahvaljuju\u0107i dvostrukom skriningu<\/h2>\n
Gubitak sluha i demencija pokazuju sli\u010dne simptome: povla\u010denje od okoline, sporo razmi\u0161ljanje, \u010desto ponavljanje pitanja. Stoga, Keintzel preporu\u010duje dodatni kognitivni skrining u slu\u010daju problema sa sluhom. Pomo\u0107u specijalnog O-DEM testa mo\u017eete otkriti demenciju u ranoj fazi. Na taj na\u010din se mo\u017ee zapo\u010deti efikasno le\u010denje i usporiti pogor\u0161anje mentalnog stanja.<\/p>\n
Jo\u0161 2014. godine ameri\u010dki istra\u017eiva\u010di[1]<\/a> su prona\u0161li vezu:<\/p>\n\n- U slu\u010daju gubitka sluha, pogo\u0111ene osobe moraju ulo\u017eiti vi\u0161e napora da pravilno protuma\u010de ono \u0161to \u010duju: dakle, slu\u0161anje je konstantan multitasking.<\/li>\n
- Promene u uhu dovode do promena u centralnoj obradi zvu\u010dnih signala, \u0161to zna\u010di kognitivne promene.<\/li>\n
- Problemi sa sluhom mogu dovesti do dru\u0161tvenog povla\u010denja.<\/li>\n<\/ul>\n
Svaki od ovih faktora naru\u0161ava op\u0161te kognitivne funkcije, koje su dodatno poja\u010dane drugim zdravstvenim problemima kao \u0161to su poreme\u0107aji cirkulacije ili starost. Svako ko mora vi\u0161e da se fokusira na sluh i razumevanje zbog o\u0161te\u0107enja sluha nema ove kognitivne sposobnosti za druge funkcije.[2]<\/a> Ako osoba ima manje kognitivnih rezervi, ta promena postaje vidljiva drugima. \"Ne radi se o inteligenciji, ve\u0107 o tome da li je neko mentalno fit\", ka\u017ee Prim. Keintzel isti\u010de.<\/p>\nAktivna prevencija demencije sa slu\u0161nim implantatom<\/h2>\n
Ljudi koji su mentalno fit du\u017ee mogu da kompenzuju za gubitak sluha, ali ipak treba \u0161to pre da reaguju, bez obzira na godine! Specijalista ORL-a se se\u0107a pacijenta koji je imao 80 godina, koji je nekada bio dru\u017eeljubiv i pun \u017eivota, koji se povukao kako mu je sluh opadao. Kada je kona\u010dno do\u0161ao na kliniku, ve\u0107 je bio funkcionalno gluv i ravnodu\u0161an prema \u017eivotu. Tim sa klinike ga je ubedio da se podvrgne kohlearnoj implantaciji. Doktor opisuje kako je, sa svojom \u010dulom sluha, njegovo mentalno zdravlje ponovo procvetalo. \"Da mu nisam ugradio CI, verovatno bi uskoro do\u017eiveo kognitivno pogor\u0161anje.\"<\/p>\n
Problemi sa sluhom tako\u0111e mogu biti rani znak upozorenja za razvoj demencije. Studije kao \u0161to je Baltimorska longitudinalna studija[3]<\/a> [4]<\/a> pokazuju da kognitivno zdravi ljudi sa o\u0161te\u0107enim sluhom imaju zna\u010dajno ve\u0107i rizik od razvoja bolesti povezanih sa demencijom kasnije u \u017eivotu. Simptomi oba o\u0161te\u0107enja su sli\u010dni: dru\u0161tveno povla\u010denje, sporo razmi\u0161ljanje, tra\u017eenje od ljudi da ponove ono \u0161to su rekli, te\u0161ko pra\u0107enje razgovora. Dakle, blagovremena nega sluha je obe\u0107avaju\u0107a kontramera.<\/p>\nSluh odr\u017eava mozak u treningu i oslikava kognitivno zdravlje<\/h2>\n
Akusti\u010dni stimulansi odr\u017eavaju mozak aktivnim. Ako ih nema, mozak \u0107e se br\u017ee pogor\u0161ati\", upozorava dr Kajncel. Slu\u0161ni aparati ili slu\u0161ni implantati, u kombinaciji sa pravim slu\u0161nim treningom, mogu usporiti neurokognitivno pogor\u0161anje kod ljudi sa o\u0161te\u0107enjem sluha. Stariji odrasli posebno imaju koristi od savremenih slu\u0161nih re\u0161enja. \"Uprkos efikasnosti, ljudi su i dalje puni predrasuda o slu\u0161nim aparatima. U Austriji ih koristi samo oko 15 do 20 odsto obolelih!\"<\/p>\n
Ako pacijent nije zadovoljan svojim slu\u0161nim aparatom, Prim. Keintzel smatra da je du\u017enost ORL stru\u010dnjaka da pa\u017eljivo obavlja diferencijalnu dijagnostiku:<\/p>\n
\n- Da li je ure\u0111aju potrebno bolje pode\u0161avanje?<\/li>\n
- Da li je preporu\u010dljivo pre\u0107i na drugi ure\u0111aj ili implant?<\/li>\n
- Da li su neurokognitivna o\u0161te\u0107enja ve\u0107 prisutna?<\/li>\n<\/ul>\n
U drugom slu\u010daju, Keintzel preporu\u010duje trening sluha u kombinaciji sa kognitivnim treningom. Mozak mora redovno da se izaziva kao mi\u0161i\u0107; u suprotnom, njegove sposobnosti se degeneri\u0161u i mogu se reaktivirati samo ve\u017ebama. \"Ovo je kao trening sa tegovima za neurolo\u0161ku obradu\", \u0161ali se doktor.<\/p>\n
S druge strane, neki oblici demencije obi\u010dno po\u010dinju sa o\u0161te\u0107enjem sluha. ORL lekar stoga preporu\u010duje slede\u0107e: \"Kad god je prisutno kognitivno o\u0161te\u0107enje, uvek treba izvr\u0161iti dodatni skrining sluha. Nasuprot tome, kada postoji o\u0161te\u0107enje sluha i postoji klini\u010dka sumnja na dodatno kognitivno o\u0161te\u0107enje, treba izvr\u0161iti skrining demencije. Ako pogo\u0111ene osobe ne samo razumeju manje, ve\u0107 i reaguju sporije, hitno se preporu\u010duje O-DEM test - specifi\u010dan kognitivni skrining za pacijente sa o\u0161te\u0107enjem sluha.<\/p>\n
\n[1]<\/a> Livingston G Hantli J Liu Ki et al. Prevencija, intervencija i nega demencije: izve\u0161taj stalne komisije Lancet za 2024. Lanset. 2024, https:\/\/doi.org\/10.1016\/S0140-6736(24)01296-0<\/a><\/p>\n[2]<\/a> Lin, F. R. i Albert, M. (2014). Gubitak sluha i demencija \u2013 ko slu\u0161a? Starenje i mentalno zdravlje, 18(6), 671-673. https:\/\/doi.org\/10.1080\/13607863.2014.915924<\/a><\/p>\n[3]<\/a> Tun, Patricia et al. (2009). Starenje, o\u0161trina sluha i pa\u017eljivi tro\u0161kovi napornog slu\u0161anja. Psiholo\u0161ko starenje. 24: 761-766. Psihologija i starenje. 24. 761-6. https:\/\/doi.org\/10.1037\/a0014802<\/a>.<\/p>\n
Gubitak sluha ne uti\u010de samo na komunikaciju, ve\u0107 i na mentalnu kondiciju. <\/strong>On<\/strong> je \u010desto potcenjen faktor rizika za neurokognitivne bolesti. U <\/strong>m<\/strong>aju<\/strong> ove godine<\/strong>, Prim. Dr Tomas Kajncel je diskutovao o ovoj va\u017enoj temi tokom <\/strong>f<\/strong>oruma “Mit allen Sinnen” na <\/strong>klinici<\/strong> Vels-Griskirhen<\/strong> u Austriji<\/strong>.<\/strong><\/p>\n<\/div> Izme\u0111u 300 i 400 u\u010desnika pratilo je prezentacije na forumu \"Mit allen Sinnen\" na klinici u Vels-Griskirhenu. Stru\u010dnjaci su podelili uvide o upornom ka\u0161lju, \u010destim o\u010dnim bolestima, prevenciji i le\u010denju te\u0161kih stanja ko\u017ee i vezi izme\u0111u sposobnosti sluha i demencije. Kada su po\u010dela pitanja na kraju prezentacija, fokus se pomerio na gubitak sluha. Kako je rezimirao dr Tomas Kajncel, \u0161ef Odeljenja za bolesti uha, nosa i grla na klinici, ve\u0107ina pitanja je do\u0161la od ljudi \"koji sami pate od gubitka sluha i nezadovoljni su svojom trenutnom tretmanom sluha\".<\/p>\n Nekoliko re\u010di kasnije, mnogi ispitanici su shvatili da je u njima ve\u0107 po\u010dela odre\u0111ena kognitivna promena zbog gubitka sluha. Obrada sluha i neurokognitivne funkcije su usko povezane. Promena u procesiranju kognitivnog zvuka jo\u0161 uvek nije demencija, ali mo\u017ee dovesti do demencije ili biti njen prvi znak. Brojne studije pokazuju da postoji uzajamni uticaj izme\u0111u gubitka sluha i demencije.<\/p>\n Kako obja\u0161njava dr Kejncel, neurokognitivne promene se mogu otkriti putem snimanja: \"Hipokampus se smanjuje u volumenu.\" Ovo se odnosi i na blago kognitivno o\u0161te\u0107enje i na potpunu demenciju. Uz rani tretman sluha, npr. pomo\u0107u slu\u0161nih pomagala ili kohlearnih implantata, kognitivne performanse se mogu stabilizovati i rizik od demencije se mo\u017ee smanjiti.<\/p>\n \"SZO-ova studija o globalnom optere\u0107enju bolestima pokazala je da su gubitak sluha i demencija me\u0111u najzna\u010dajnijim bolestima u razvijenim zemljama, \u0161to dovodi do ozbiljnih ograni\u010denja kvaliteta \u017eivota\", izve\u0161tava Keintzel. ORL specijalista je posebno posve\u0107en pacijentima sa o\u0161te\u0107enim sluhom svih uzrasta i smatra se stru\u010dnjakom za slu\u0161ne implantate.<\/p>\n U Austriji, prema podacima austrijskog Ministarstva zdravlja, izme\u0111u 130.000 i 150.000 ljudi trenutno \u017eivi sa demencijom, a taj trend je u porastu. \"O\u010dekuje se da \u0107e se do 2050. godine ova brojka udvostru\u010diti\", obja\u0161njava Kajncel, navode\u0107i starenje stanovni\u0161tva kao glavni razlog koji stoji iza ovog trenda.<\/p>\n Primarna demencija se razvija direktno kao posledica odumiranja nervnih \u0107elija. Sekundarna demencija, s druge strane, izazvana je uticajima okoline ili drugim bolestima. Lancetov izve\u0161taj za 2024. godinu identifikuje 14 nau\u010dno dokazanih faktora rizika, uklju\u010duju\u0107i gubitak sluha. Keincel nagla\u0161ava: \"Na nama je tako\u0111e da aktivno za\u0161titimo svoj mozak.\" Redovni testovi sluha i rano le\u010denje zna\u010dajno smanjuju rizik od gubitka sluha i demencije.<\/p>\n \"Sluh i razmi\u0161ljanje se ne mogu posmatrati odvojeno, \u010dak ni kod mladih ljudi\", isti\u010de dr Kajncel. Studije pokazuju da ljudi sa nele\u010denim gubitkom sluha imaju zna\u010dajno pove\u0107an rizik od demencije. Po\u010dev\u0161i od 60. godine, performanse sluha se smanjuju za oko jedan decibel svake godine. Pogo\u0111eno je 30% osoba starosti od 60 do 70 godina, a kod ljudi starijih od 70 godina taj broj je znatno vi\u0161i. Starost ne uti\u010de samo na uho, ve\u0107 i na centralnu obradu zvuka u mozgu, \u0161to je bitan faktor za gubitak sluha i demenciju.<\/p>\n Akusti\u010dni stimulansi odr\u017eavaju mozak aktivnim. Ako ih nema, on po\u010dinje br\u017ee da propada\", upozorava Kajncel. Slu\u0161ni aparati ili kohlearni implantati, u kombinaciji sa pravilnim slu\u0161nim treningom, mogu usporiti pad neurokognitivnih sposobnosti. Jedan primer iz prakse je pokazao da je stariji pacijent do\u017eiveo skok raspolo\u017eenja nakon implantacije, \u0161to ilustruje da pravi tretman sluha mo\u017ee da spre\u010di demenciju, posebno kada se desi rano.<\/p>\n Gubitak sluha i demencija pokazuju sli\u010dne simptome: povla\u010denje od okoline, sporo razmi\u0161ljanje, \u010desto ponavljanje pitanja. Stoga, Keintzel preporu\u010duje dodatni kognitivni skrining u slu\u010daju problema sa sluhom. Pomo\u0107u specijalnog O-DEM testa mo\u017eete otkriti demenciju u ranoj fazi. Na taj na\u010din se mo\u017ee zapo\u010deti efikasno le\u010denje i usporiti pogor\u0161anje mentalnog stanja.<\/p>\n Jo\u0161 2014. godine ameri\u010dki istra\u017eiva\u010di[1]<\/a> su prona\u0161li vezu:<\/p>\n Svaki od ovih faktora naru\u0161ava op\u0161te kognitivne funkcije, koje su dodatno poja\u010dane drugim zdravstvenim problemima kao \u0161to su poreme\u0107aji cirkulacije ili starost. Svako ko mora vi\u0161e da se fokusira na sluh i razumevanje zbog o\u0161te\u0107enja sluha nema ove kognitivne sposobnosti za druge funkcije.[2]<\/a> Ako osoba ima manje kognitivnih rezervi, ta promena postaje vidljiva drugima. \"Ne radi se o inteligenciji, ve\u0107 o tome da li je neko mentalno fit\", ka\u017ee Prim. Keintzel isti\u010de.<\/p>\n Ljudi koji su mentalno fit du\u017ee mogu da kompenzuju za gubitak sluha, ali ipak treba \u0161to pre da reaguju, bez obzira na godine! Specijalista ORL-a se se\u0107a pacijenta koji je imao 80 godina, koji je nekada bio dru\u017eeljubiv i pun \u017eivota, koji se povukao kako mu je sluh opadao. Kada je kona\u010dno do\u0161ao na kliniku, ve\u0107 je bio funkcionalno gluv i ravnodu\u0161an prema \u017eivotu. Tim sa klinike ga je ubedio da se podvrgne kohlearnoj implantaciji. Doktor opisuje kako je, sa svojom \u010dulom sluha, njegovo mentalno zdravlje ponovo procvetalo. \"Da mu nisam ugradio CI, verovatno bi uskoro do\u017eiveo kognitivno pogor\u0161anje.\"<\/p>\n Problemi sa sluhom tako\u0111e mogu biti rani znak upozorenja za razvoj demencije. Studije kao \u0161to je Baltimorska longitudinalna studija[3]<\/a> [4]<\/a> pokazuju da kognitivno zdravi ljudi sa o\u0161te\u0107enim sluhom imaju zna\u010dajno ve\u0107i rizik od razvoja bolesti povezanih sa demencijom kasnije u \u017eivotu. Simptomi oba o\u0161te\u0107enja su sli\u010dni: dru\u0161tveno povla\u010denje, sporo razmi\u0161ljanje, tra\u017eenje od ljudi da ponove ono \u0161to su rekli, te\u0161ko pra\u0107enje razgovora. Dakle, blagovremena nega sluha je obe\u0107avaju\u0107a kontramera.<\/p>\n Akusti\u010dni stimulansi odr\u017eavaju mozak aktivnim. Ako ih nema, mozak \u0107e se br\u017ee pogor\u0161ati\", upozorava dr Kajncel. Slu\u0161ni aparati ili slu\u0161ni implantati, u kombinaciji sa pravim slu\u0161nim treningom, mogu usporiti neurokognitivno pogor\u0161anje kod ljudi sa o\u0161te\u0107enjem sluha. Stariji odrasli posebno imaju koristi od savremenih slu\u0161nih re\u0161enja. \"Uprkos efikasnosti, ljudi su i dalje puni predrasuda o slu\u0161nim aparatima. U Austriji ih koristi samo oko 15 do 20 odsto obolelih!\"<\/p>\n Ako pacijent nije zadovoljan svojim slu\u0161nim aparatom, Prim. Keintzel smatra da je du\u017enost ORL stru\u010dnjaka da pa\u017eljivo obavlja diferencijalnu dijagnostiku:<\/p>\n U drugom slu\u010daju, Keintzel preporu\u010duje trening sluha u kombinaciji sa kognitivnim treningom. Mozak mora redovno da se izaziva kao mi\u0161i\u0107; u suprotnom, njegove sposobnosti se degeneri\u0161u i mogu se reaktivirati samo ve\u017ebama. \"Ovo je kao trening sa tegovima za neurolo\u0161ku obradu\", \u0161ali se doktor.<\/p>\n S druge strane, neki oblici demencije obi\u010dno po\u010dinju sa o\u0161te\u0107enjem sluha. ORL lekar stoga preporu\u010duje slede\u0107e: \"Kad god je prisutno kognitivno o\u0161te\u0107enje, uvek treba izvr\u0161iti dodatni skrining sluha. Nasuprot tome, kada postoji o\u0161te\u0107enje sluha i postoji klini\u010dka sumnja na dodatno kognitivno o\u0161te\u0107enje, treba izvr\u0161iti skrining demencije. Ako pogo\u0111ene osobe ne samo razumeju manje, ve\u0107 i reaguju sporije, hitno se preporu\u010duje O-DEM test - specifi\u010dan kognitivni skrining za pacijente sa o\u0161te\u0107enjem sluha.<\/p>\n [1]<\/a> Livingston G Hantli J Liu Ki et al. Prevencija, intervencija i nega demencije: izve\u0161taj stalne komisije Lancet za 2024. Lanset. 2024, https:\/\/doi.org\/10.1016\/S0140-6736(24)01296-0<\/a><\/p>\n [2]<\/a> Lin, F. R. i Albert, M. (2014). Gubitak sluha i demencija \u2013 ko slu\u0161a? Starenje i mentalno zdravlje, 18(6), 671-673. https:\/\/doi.org\/10.1080\/13607863.2014.915924<\/a><\/p>\n [3]<\/a> Tun, Patricia et al. (2009). Starenje, o\u0161trina sluha i pa\u017eljivi tro\u0161kovi napornog slu\u0161anja. Psiholo\u0161ko starenje. 24: 761-766. Psihologija i starenje. 24. 761-6. https:\/\/doi.org\/10.1037\/a0014802<\/a>.<\/p>\n<\/span><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>Veza izme\u0111u gubitka sluha i demencije<\/h2>\n
Sluh i razmi\u0161ljanje su usko povezani<\/h2>\n
Rani tretman sluha \u0161titi mozak<\/h2>\n
Kvalitet \u017eivota u starijoj \u017eivotnoj dobi<\/h2>\n
Faktori rizika za demenciju i za\u0161to je sluh deo toga<\/h2>\n
Gubitak sluha: vi\u0161e od uznemiruju\u0107eg stanja u starosti<\/h2>\n
Slu\u0161ni implantati za mentalni fitnes<\/h2>\n
Rana dijagnoza zahvaljuju\u0107i dvostrukom skriningu<\/h2>\n
\n
Aktivna prevencija demencije sa slu\u0161nim implantatom<\/h2>\n
Sluh odr\u017eava mozak u treningu i oslikava kognitivno zdravlje<\/h2>\n
\n
\n